S Benediktom kojeg sam upoznao na Festivalu tolerancije sjedio sam na terasi kafića na Britancu. Benedikt još nikako ne može preboliti onog svog dečka koji mu je na Gejprajdu dao nogu nakon što je zabrijao s jednim slovenskim aktivistom. Benedikt ima love, radi u kompjuteraškoj firmi, starci su mu isto imućni, obiteljski frendovi sa Željkom Markić, nešto oko farmaceutskih proizvoda vrte.

Benediktu služim doslovno kao rame za plakanje, svako malo brizne u plač i onda ga ja grlim, a on mi kvasi rame suzama. I sve plaća, vodio me preko vikenda i na bazen u Stubake.

I dok smo tako sjedili navečer uz laganu muziku na Britancu, Benedikta je muzika podsjetila na bivšeg dečka, pa je opet briznuo u plač. Po difoltu sam odmah ustao i nježno ga zagrlio, ovaj put čak sam ga i poljubio u obraz reda radi. I dok sam ga ljubio, netko me zaskoči s leđa. Saborski zastupnik Grmoja.

“A, tu si…”, zažmirka očima. I krene s optužbama kako sam ga prije mjesec dana na Jarunu preveslao, prodao mu spiku da mu pauk odnosi auto i kad je on otrčao prema autu, ja sam pokupio sve meso, čak i kruh sam maznuo. I tako je njegova obitelj na taj praznik ostala bez roštilja.

“A, tebi, vidim obitelj nije sveta, jer ti si gej”, Grmoja će.

Ja se odmaknem od Benedikta.

“Pa izjavio si da su tebi gejevi bolji prijatelji nego nacionalističke siledžije”, ispalim.

“Da, ali ne i gejevi kradljivci mesa! Mojoj obitelji uništio si praznik! Možda te čak netko poslao da to napraviš!”

“Nije, nitko ne stoji iza toga. Samo moja gola glad, mislio sam da ti ništa neće značit par komada mesa”, obrišem usne od znoja s Benediktova obraza.

“Šta ga napadaš, šta ima veze ako ti je gej ukrao meso? Kao da i hetero tipovi ne kradu, zašto odmah žigošeš gejeve? Uostalom, reci koliko je koštalo to meso i ja ću ti duplo dati, samo se makni od mog prijatelja! Ne želimo ni on ni ja imat posla s hejterima gejeva”, Benedikt izvuče podeblji novčanik.

“Ne treba meni tvoj novac. Neka mi se tvoj prijatelj javno ispriča”, zainati se Grmoja.

“Oćeš da tu pred svima kleknem pred tebe? U redu”, zainatim se i ja.

Naglo kleknem pred Grmoju. Neki ljudi koji su prolazili zgroženo su komentirali prizor, neka ženska kaže drugoj:

“Ma, sumnjala sam ja da je Grmoja gej. Ko i svi oni orbanovci koji proganjaju braću gejeve. Ali da ovako na javnom mjestu utažuje svoje opačine. Ovo je suludo!”

Ubrzanim korakom po Britanskom trgu grabio je Božo Petrov. Grmoja se očito trebao naći s njim tu na Britancu. Petrov je bio sav uznemiren, pitao je Grmoju što se događa.

“Zašto ovaj čovjek kleči pred tobom?”

“Ma, to je gej”, odvrati Grmoja.

“Šta, ako je gej to znači da nije čovjek?” Benedikt zasikta prema Grmoji.

“Čekaj, pa ovo je sjajno. Pripadnik gej populacije kleči pred tobom, traži ispriku za sve uvrede, prijetnje koje su ti uputili gejevi! Kleči pred tobom kao što u Americi bijelci kleče pred crncima. Ovo moram fotkat i odmah stavit na fejsbuk, svi mediji će prenjet!” Petrov se maši za mobitel.

“Nisam nikakav gej, klečim jer tražim oprost što sam mu prije mjesec dana na Jarunu s roštilja maznuo meso! Ne stavljaj me u krivom kontekstu na fejsbuk!” zarežim prema Petrovu.

“Kako nisi gej kad si se s ovim momkom grlio, ljubio ga maloprije”, pronicljivo će Grmoja.

“On je gej! Ja nisam. Samo mu pomažem da prebrodi krizu. Na Gejprajdu ostavio ga je dečko, inače frend Sandre Benčić, čak ima i neku funkciju u Možemo!.”

“Sve bolje od boljeg. Ovo doprinosi tezi da su svi gejevi promiskuitetni, ne mare za vjernost, privrženost u vezi. Takvi su znači u Možemo!”, osmjehne se Petrov.

“A u drugim strankama ovi svi hetero jebeno mare za privrženost i vjernost svojim ženama, daj me ne jebite s tim spikama. Svi smo danas u kotlu putenosti, prevara, ugađanja vlastitom užitku”, otresem se.

„Vi tu pričate banalne pizdarije dok ja patim! Moja stara moli svake nedjelje sa Željkom Markić tamo na njihovim molitvenim skupovima, moli da ja zavolim ženski spol. Ali Bog joj ne uslišava molitve. Volim muške više nego ikad, odnosno jednog jedinog, Svebora, ali on me ostavio zbog onog slovenskog smrada! Jao, kako to boli, utroba kao da mi se raspada od boli. Pavle, trebam zagrljaj, odmah, inače ću se raspast kao stup od soli”, Benedikt raskrili ruke.

Šta sam mogao, zagrlio sam ga. Ovaj put on je mene poljubio u obraz.

„Evo, volio bih da ovo vidi kolega Bauk iz SDP-a, ovo je sad tipičan primjer gej propagande. Na koji način oni od hetero muškarca naprave homoseksualca”, mrštio se Grmoja.

„Nije on od mene napravio homoseksualca! Samo sam ga zagrlio i poljubio u obraz, pa to isto radi vaš kolega Bulj na sinjskoj alci. Alkara pobjednika čvrsto zagrli i poljubi u obraz. To ne znači da je odmah gej!” opet se pobunim.

„To što radiš tipično je samozavaravanje, kao alkoholičar koji ne želi sebi priznat da je alkoholičar. Ja sam psihijatar i vidim ti u očima da se želiš upustit u putene užitke s ovim mladićem koji bar ne krije da je gej”, Petrov mi se zagledao u oči.

„Ma, nemoj, kako ti to meni po očima vidiš da želim spavat s muškarcem? Mislio sam da su samo gejevi u stanju prepoznat po pogledu drugog geja”, ispustim Benedikta iz zagrljaja.

„Daj pusti ga, vidiš da je već usvojio i tipičnu gej propagandu. Džordan Piterson je tu metodu u Americi već odavno raskrinkao. Sve one koji govore nešto protiv gej propagande optuže da su prikriveni gejevi. Ajmo mi sjest na piće, imam ti neke novosti za ispričat”, Grmoja uhvati Petrova pod ruku, odšetaju do kafića u Ilici u kojem sam ih u doba Karamarkove vladavine jednom ukebao na konspirativnom sastanku s Hasanbegovićem.