U njegovoj monografiji su sabrane priče o njegovim filmskim podvizima, kolegama glumcima, filmski počeci i uloge koje su ga proslavile, roditeljska drama s uhićenjem sina, posveta supruzi Luli, sjećanje na druženje s Titom i Slobodanom Miloševićem i na legendarne redatelje Hajrudina Šibu Krvavca, Veljka Bulajića, Soju Jovanović, anegdote s brojnih snimanja… a on sam je rekao:

“Davno su me pitali da li ću da pišem memoare. Kao: biće puni. Biće zanimljivo… Šta da napišem u memoarima? Pa, davao sam intervjue svakog dana, na milion tema. Šta da napišem novo u memoarima? Valjda sam dovoljno rekao svom narodu kroz ovoliko filmova i godina rada. Zahvaljujem svima koji su me trpeli sve ovo vreme. Nisam hteo ni knjigu, jer sam uvek mislio – rano je. Ima vremena. A ne volim sabiranje života kad još ima života. U knjizi moraš da budeš iskren i otvoren. A, opet, ja nisam voleo da to bude priča o filmu, jer bi to bio film o filmu. Neke tajne moram odneti sa sobom. Neću sad sve da vas…  Sve vas volim.”