Prije pet godina umro je glumac Vlastimir Đuza Stojiljković

Glumac koji je ostvario više od 200 uloga rođen je 1929. godine u učiteljskoj obitelji. Završio je gimnaziju u Kruševcu, a studirao je čak i Rudarsko-geološki fakultet, koji je napustio i prešao na Akademiju pozorišnih umetnosti.

“Jeste, država me je odredila da budem rudarski inženjer! Jednog dana je došao neki tip u kožnom mantilu, i rekao mi da ću sutra upisati rudarstvo. Ja pre toga nisam ni znao šta je to! Hteo sam na književnost, jezike, na tako nešto. Ali, naredba je naredba i ja upišem Rudarski fakultet. Pošalju oni nas na nekoliko dana u Borski rudnik. Spuste nas u jamu, i ja tada kažem sebi – ‘nema šanse, nećeš ti ovde više nikad!’ Odem kod dekana, kažem ‘hoću na glumu’, a on me pita kako ću da vratim stipendiju – zamislite, primao sam stipendiju vojne industrije. Ja kažem ‘nemam pojma, ja samo znam da hoću na glumu’. I tako i bude: ispisao sam se, a niko mi nije tražio da vratim pare. Otišao sam posle trećeg semestra, i to sa položenom matematikom kod čuvenog profesora Kašanina. Od nas 220 studenata, položilo je samo 20! Kad su mu zamerili što obara studente dok su državi što pre potrebni inženjeri, odgovorio je: ‘Da, ali i inženjeri treba da znaju matematiku! I oni ga posle toga penzionišu.

Zašto sam hteo glumu? Ja sam glumio u Kruševačkom pozorištu dok sam bio u gimnaziji. Bora Mihajlović, profesor, nas je sve zarazio. Kad sam bio u sedmom razredu, 1. maja 1946. godine, Kruševačko pozorište je postalo profesionalno. Igrali smo neki ruski komad i sad na zidu pozorišta stoji plakat te predstave, ali mi tada nije padalo na pamet da budem glumac. Kažem vam, hteo sam na književnost. Međutim, dok sam bio na Rudarskom, često sam išao u pozorište. I, zarazim se.”

Komentiraj