Uhićenje bivšeg kosovskog premijera Ramusha Haradinaja u Francuskoj i njegovo puštanje na slobodu navelo je vlasti u Beogradu da zaprijete kako Francuskoj više neće izručivati osobe koje Pariz progoni zbog međunarodnog terorizma

listopadu 2007. tadašnji glavni tajnik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Vučić na sjednici Skupštine Srbije izjavio je da su prostorije SRS-a u zgradi srpskog parlamenta “sigurna kuća” za bivšeg zapovjednika Vojske Republike Srpske Ratka Mladića koji se već godinama skrivao, nakon što ga je Haaški sud optužio za genocid. Vučić je s govornice poručio i da će svaka kuća njegove familije koja “nije mala”, biti sigurna kuća za Mladića.

Otada je prošlo više od devet godina. Mladić je uhapšen i izručen Haaškom sudu, na kojem će mu, kako je najavljeno, krajem godine biti izrečena presuda. Vučić je napustio SRS, izjavio da se nikada nije zalagao za granicu velike Srbije na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, prihvatio sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, postao lider Srpske napredne stranke, srpski premijer, najmoćniji čovjek u Srbiji i gotovo fanatični zagovornik pridruženja Europskoj uniji…

Kupite digitalno izdanje Nacionala i pročitajte više, a platite manje

 

Komentiraj

FOTO:Srdjan Ilic/PIXSELL
PODIJELI
Rođen sam u Beogradu 1959. godine. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka. U novinarstvu od maja 1986. godine, kada sam se zaposlio u Tanjugu, gde sam radio gotovo deceniju, a u novinskoj agenciji FoNet sam od njenog osnivanja 1994. godine. Od kad sam u ovom zanatu, za mnoge novinare u Srbiji sam čuo da rade "za Službu". Koliko mi je poznato, samo smo pokojni Slavko Ćuruvija i ja radili "u Službi". U Službi državne bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sam proveo tri meseca - februar, mart i april 1986. godine. To mi je bilo prvo zaposlenje. Otac i tašta su udružili snage da bi mi našli posao - on je bio pukovnik u vojsci, ona je radila u Interpolu. Bilo je glupo očekivati da će mi naći radno mesto u biblioteci ili filharmoniji. Vrhunac u novinarstvu sam dostigao posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada sam počeo da radim kao fikser za londonski The Guardian. Tokom dva i po meseca bombardovanja sam u FoNetu primio 225 nemačkih maraka. Rory Carroll iz The Guardiana mi je plaćao 150 maraka dnevno. Posle samoubilačkih avionskih napada na Svetski trgovački centar u Njujorku 11. septembra 2011. su zapadni mediji prestali da se interesuju za Srbiju i Balkan, pa sam izgubio dodatni posao fiksera. Osama Bin Laden mi je oteo mnogo novca. Da sam ga sreo na ulici, šutnuo bih ga u međunožje. Za Nacional sam počeo da pišem krajem 1996. godine, posle čega je usledila trogodišnja pauza. Nacional me reaktivirao posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana u januaru 2000.