Na današnji dan 1909. rođen je Oskar Davičo

Jugoslavenski književnik, bio je najmlađi pjesnik u krugu nadrealista. Rođen je u Šapcu, u židovskoj obitelji. Ovo su njegove “beleške” o roditeljima:

“Otac: Grlat, radoznao, zabadao je nos svud i u sve, a na moju sramotu i užas, imao je naviku da nasred ulice glasno zapodeva razgovore o najtugaljivijim ličnim i tuđim problemima. I to isključivo s nepoznatim svetom! Uživao je da se ispoveda i sluša ispovesti. A lično prokrijumčarenim brkovezom peglao je povazdan svoje spiralne, surove brkove. Skidao ih je jedino u kafani i putem od kuće do nje. Po zvanju – činovničić; po činu – kaplar (tri rata, tri rane, dve vrlo teške); po poeziji – sve se kunem i preklinjem neću piti rujna vina; po piću – karakter, trošio je ljutu rakiju isključivo, mogao je i meku; po ubeđenju – socijalista; po funkciji u partiji – četvrti od crvene zastave svakog Prvog maja; po uzrečici – pop išao po crkvi; po nadimku – bezbožnik.

Mama: Naprotiv – lepotica! Ali vrlo tužna. I još tiša. Nikad nije izgovorila rečenicu što bi počela sa ne; mislila je poslušno, slažući se: “Dobro, kako ‘oćeš!” Ruka – meka, mala. Usne – ujutro bez šminke – skoro bele. Pre podne – u kuhinji, po podne – gosti, rano ujutro – pijac. Specijalitet: slatko od bundevinih rezanaca s medom, kasnije – hladan koh. Opsesija: nema zimnice bez pekmeza od šljiva! U kući nije bilo nijedne knjige. Niko ih nije donosio ni iz pozajmne biblioteke: ‘Samo nered prave, a romani su ionako – gluposti, pesme – izmotacije.’ “

Komentiraj