Duško Trifunović je pjesme počeo pisati dok je radio kao bravar

Pjesnik i tekstopisac Duško Trifunović rođen je 13. rujna 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda. U Sarajevo je došao s 24 godine kao bravar koji je studirao uz rad.

” Znao sam nešto što je ljudima oko mene bilo neobično. Nisam se prilagođavao sredini iako su ljudi od mene tražili tek toliko da ne rovarim, da ne budem pogrešan. Poslije je došlo vrijeme kada su otkrili da pišem, a već sam bio u Sarajevu. Onda sam čuo kako jedan kaže: ‘To je onaj što nešto piše, treba vidjeti šta on to piše’. Radio sam kao bravar u tvornici i taj mi je posao bio na rubu neprijateljstva. Sada znam da je to stvarno bilo neprijateljstvo, jer sam i počeo da pišem zato što nisam bio prijatelj realnim, normalnim ljudima koji su se muvali oko mene. To su bila čudnovata previranja u mojoj glavi. Pokušavao sam biti kao ostali. Onda sam vidio da mi nije potrebno. Biti kao drugi znači završiti svoj posao. Pogledaj kako radi komšija i odmah znaš kako se živi. Važno mi je bilo da moram biti svoj, da moram biti poseban.

Objavio sam prvu knjigu 1958. godine. Napisao sam je u strahu, čisto hormonski. Krio sam je u željezničkoj radionici od kolega koji su bili dobri prema meni, ali ne bi oni shvatili šta ja to sada pišem. Onda su prelistali knjigu i začudili se da ne pišem o njima, nego da imam neku temu izvan njih. Nisam bio kroničar radnog dana u fabrici i iznenadili su se, pa me više nisu dirali. Znali su da znam nešto što znaju i učeni ljudi. Kod ove knjige su mi pomogli Izet Sarajlić i Risto Trifković. Druga knjiga se mora pisati po pameti i za nju sam našao oslonac u narodnoj poeziji, a objavio je Meša Selimović. Onda je izašao zakon da se bez škole može upisati fakultet. Ja sam prva generacija koja je to iskoristila.”

Komentiraj