Legenda domaće muzičke scene i jedan od njenih pionira i začetnika. Teško je na ovim prostorima, ali i šire, naći glazbenika koji u toj životnoj dobi još nastupa, no ako se i nađe, nitko od tih malobrojnih neće nakon intervjua pred koncert otići na šank, naručiti čašu Jack Danielsa, izvaditi paketić duhana i zamotati cigaretu.

“Ja sam došel na Prvi pljesak u Varijete već ko ‘zvezda’. Neko je imal tam prvi i zadnji pljesak. Ja sam uspio. Tak sam počel profesionalno pjevati. Bez mog kontrabasa… Bilo je to famozno doba Varijetea u Ilici. 1956. me pital direktor Varijetea i Ritz bara, Jezerinac se zval, jel hoću ići pevati u Beogradu na otvorenju ‘Terazije bara’. To ni bil onaj Jezerinac svećenik neg nekaj sasvim suprotno… Rekal sam: idem. Imal sam gažu od mesec dana, a ostal sam u Beogradu – 4 godine. Svirali smo i pevali američku glazbu, najviše. Mija Aleksić i Čkalja su tam s menom nastupali, išli smo i na razne ‘čvrge’.”