Što Bajaga, koji danas 19. veljače, slavi 60. rođendan, pamti iz djetinjstva:

“Do moje pete godine, moji roditelji i ja zajedno sa njima, živeli smo kao podstanari. Jedno vreme sam živeo na Banovom brdu, kasnije kod starog buvljaka u Zemunu, a kasnije u 22. oktobra 17, u zgradi ‘Planuma’. Otac mi je bio vojno lice, vojni pilot. Najveći deo detinjstva mi je vezan za Zemun. Tamo sam išao i u osnovnu školu. Sećam se da smo fizičko imali u zemunskom parku. U vreme kada sam ja bio klinac Zemun je bio drugi grad. Sećam se, recimo, kada je moja mama govorila ‘idem u grad’, to je značilo ‘idem u Zemun’, a kada ide u Beograd, to se naglašavalo, to je drugi grad.

Mislim da bih proveo mnogo manje mirno detinjstvo da sam odrastao u Beogradu, a ne u Zemunu. Naravno, bilo je tu klasičnih dečačkih tuča, uostalom, prolazio sam kroz sve ono kroz šta prolaze i svi klinci. Ma, da, bilo je svačega… Sećam se da smo pravili kugle od blata kada su renovirali Ulicu 22. oktobra i to kad te pogodi… hm, nije bilo nimalo naivno. A sećam se i da je tu gde je danas, mislim da je to ulica Džona Kenedija, bila močvara. E, tu smo brali bambuse. Nisu to oni pravi bambusi, nego smo ih mi tako zvali. Brali smo to i pokušavali da prodajemo ženama, i po Zemunu i po Beogradu. Bilo je u toj močvari i pijavica, žaba… ma, baš je bilo zanimljivo!”