Poduzetnik Ivica Todorić slavodobitno je otvorio blog I KRENE ROKAT PO VLADI. Probudilo je to bloganje u meni stari žar. Nazvao sam Čadeža, nabrijavao ga da nazove Bolkovića pa da krenemo Todorića u komentarima ubijat u pojam, možda ga tolko sjebemo da će i on puknut i zatvorit blog. E, koje bi nam onda sve povlastice omogućio premijer, kad bismo ga spasili od ubojitih postova blogera Todorića…
Dok sam tamo kod sebe u Đakovu bio suhokarni luzer koji je iz provincije pratio zagrebačku novinarsko književnu scenu, u onom jednom trenutku pošasti blogova, otvorio sam i ja blog, zapravo bio sam prenesposoban, kompjutorski prenepismen da bih znao kako se postavlja blog, otvorio mi ga je jedan poznanik iz ulice, Tomo, maher za kompjutore, također samotni očajnik pretplaćen na kompjutorski časopis “Bug” kao što sam ja pak bio na književni časopis “Quorum”. To kad bi nam poštar donosio te naše časopise bilo nam je najveće uzbuđenje u životu, isto onakvo kao našim vršnjacima kad bi potorbali neku novu žensku zbarenu na dens partiju u Piškorevcima. O, kako sam tad bio jadan i nevin u pogledu književno-novinarske scene, o njoj sam saznavao samo iz tih strogo filtriranih, učmalih novina, časopisa. I onda su se odjednom pojavili ti blogovi. Hrpa novinara, pisaca otvorili su blogove pod pseudonimima ala “Ptica trkačica”, “Spermen”, “Sisajed”, “Big Lebovski”…
Komentari