Srpski ministar obrane je u skladu s naređenjima šefa države Aleksandra Vučića donio odluku da se vojska uključuje u aktivnu borbu za povećanje nataliteta što je snažno odjeknulo u srpskoj javnosti, izazvavši nedoumice i zbunjenost

Uskladu s naređenjima šefa države i vrhovnog zapovjednika Vojske Srbije Aleksandra Vučića, Vojska se uključuje u aktivnu borbu za povećanje nataliteta. Vojska Srbije će kroz svoje mogućnosti učiniti sve da se više rađamo, stimuliramo rađanje, pomognemo svakoj obitelji koja želi imati djecu i učiniti najljepše što jedna obitelj može – dobiti dijete… Vojska zna da je dio našeg naroda i svaka radost i svaka briga su i naša radost i naša briga. Zato je borba protiv bijele kuge i naš zadatak i dat ćemo sve od sebe da u njoj sudjelujemo, pobjednički, kako Vojska Srbije uvijek i čini.”

TE RIJEČI MINISTRA OBRANE SRBIJE Aleksandra Vulina, o budućim aktivnostima Vojske, snažno su odjeknule u srpskoj javnosti, izazvavši uobičajene nedoumice i zbunjenost, karakteristične za gotovo sve njegove izjave…

Više pročitajte u novom broju Nacionala…

Komentiraj

PREKOPIXSELL
Podijeli objavu
Prethodni članakPOJAS GAZE 15 ubijenih, 1400 ozlijeđenih tijekom marša
Sljedeći članak“Hrvatska stvorila probleme Sloveniji i Europskoj uniji”
Rođen sam u Beogradu 1959. godine. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka. U novinarstvu od maja 1986. godine, kada sam se zaposlio u Tanjugu, gde sam radio gotovo deceniju, a u novinskoj agenciji FoNet sam od njenog osnivanja 1994. godine. Od kad sam u ovom zanatu, za mnoge novinare u Srbiji sam čuo da rade "za Službu". Koliko mi je poznato, samo smo pokojni Slavko Ćuruvija i ja radili "u Službi". U Službi državne bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sam proveo tri meseca - februar, mart i april 1986. godine. To mi je bilo prvo zaposlenje. Otac i tašta su udružili snage da bi mi našli posao - on je bio pukovnik u vojsci, ona je radila u Interpolu. Bilo je glupo očekivati da će mi naći radno mesto u biblioteci ili filharmoniji. Vrhunac u novinarstvu sam dostigao posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada sam počeo da radim kao fikser za londonski The Guardian. Tokom dva i po meseca bombardovanja sam u FoNetu primio 225 nemačkih maraka. Rory Carroll iz The Guardiana mi je plaćao 150 maraka dnevno. Posle samoubilačkih avionskih napada na Svetski trgovački centar u Njujorku 11. septembra 2011. su zapadni mediji prestali da se interesuju za Srbiju i Balkan, pa sam izgubio dodatni posao fiksera. Osama Bin Laden mi je oteo mnogo novca. Da sam ga sreo na ulici, šutnuo bih ga u međunožje. Za Nacional sam počeo da pišem krajem 1996. godine, posle čega je usledila trogodišnja pauza. Nacional me reaktivirao posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana u januaru 2000.