Dok premijeru Srbije Vučiću iz Bruxellesa stiže poruka da je neophodno uskladiti vanjsku politiku te zemlje s EU-om, predsjednik Tomislav Nikolić uskim vezama s ruskim bogatašima i Vladimirom Putinom otežava odnose Srbije s EU-om i SAD-om

Srpski premijer Aleksandar Vučić dugo insistira na tome da je njegov osnovni prioritet priključenje Srbije Europskoj uniji, a ključni vodič na tom putu njemačka kancelarka Angela Merkel. Unatoč tome, kada je Angela Merkel prije nekoliko dana zatražila uvođenje oštrijih sankcija EU-a prema Moskvi zbog vojnog angažmana Rusije u bombardiranju sirijskog grada Alepa, “gdje je u tijeku ratni zločin”, prva Vučićeva odluka bila je ta da Srbija pošalje 50 tona humanitarne pomoći u Alep – ruskim avionima.

“Ne šaljemo oružje, nego deke. Tko god od nas bude tražio deke, poslat ćemo ih. Ne razumijem kakva se sad to velika politička priča stvara oko deka, lijekova, brašna i šećera. Tražite i poslat ćemo vam. Poslat ćemo bilo kome na svijetu. Nikakav problem nemamo da pomognemo gladnom narodu”, izjavio je Vučić o akciji u kojoj, kako je najavljeno, sudjeluju i Kina, Indija, Bjelorusija, Azerbajdžan i Armenija…

Kupite digitalno izdanje Nacionala i pročitajte više, a platite manje

Komentiraj

FOTO:Srdjan Ilic/PIXSELL
PODIJELI
Rođen sam u Beogradu 1959. godine. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka. U novinarstvu od maja 1986. godine, kada sam se zaposlio u Tanjugu, gde sam radio gotovo deceniju, a u novinskoj agenciji FoNet sam od njenog osnivanja 1994. godine. Od kad sam u ovom zanatu, za mnoge novinare u Srbiji sam čuo da rade "za Službu". Koliko mi je poznato, samo smo pokojni Slavko Ćuruvija i ja radili "u Službi". U Službi državne bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sam proveo tri meseca - februar, mart i april 1986. godine. To mi je bilo prvo zaposlenje. Otac i tašta su udružili snage da bi mi našli posao - on je bio pukovnik u vojsci, ona je radila u Interpolu. Bilo je glupo očekivati da će mi naći radno mesto u biblioteci ili filharmoniji. Vrhunac u novinarstvu sam dostigao posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada sam počeo da radim kao fikser za londonski The Guardian. Tokom dva i po meseca bombardovanja sam u FoNetu primio 225 nemačkih maraka. Rory Carroll iz The Guardiana mi je plaćao 150 maraka dnevno. Posle samoubilačkih avionskih napada na Svetski trgovački centar u Njujorku 11. septembra 2011. su zapadni mediji prestali da se interesuju za Srbiju i Balkan, pa sam izgubio dodatni posao fiksera. Osama Bin Laden mi je oteo mnogo novca. Da sam ga sreo na ulici, šutnuo bih ga u međunožje. Za Nacional sam počeo da pišem krajem 1996. godine, posle čega je usledila trogodišnja pauza. Nacional me reaktivirao posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana u januaru 2000.