Air Serbia ostvario je profit od 900.000 eura, iako bi se očekivalo da firma čiji su vlasnici Vlada Srbije i moćni avioprijevoznik Etihad za godinu dana ostvari veći profit od onog koji se u Beogradu veže uz malo uspješnije pekare, automehaničarske servise ili kladionice

Da nema političkih prepreka, Air Serbia bi već kupio dvije ili tri kompanije u regiji”, izjavio je 2015. godine tadašnji srpski premijer Aleksandar Vučić, govoreći o uspjesima srpske nacionalne aviokompanije. Tada su Croatia Airlines i crnogorski Montenegro Airlines odgovarali opisu kompanija kakve bi Air Serbia želio uzeti pod svoje okrilje. Samo dvije godine kasnije, nitko više ne spominje mogućnost širenja Air Serbije ni bilo kakve političke prepreke.

Jedan od razloga je prije nekoliko dana objavljeni podatak da je Air Serbia u prošloj godini ostvario neto profit od 900.000 eura. Menadžment kompanije i srpska politička elita oduševljeni su tim rezultatom, iako bi se očekivalo da firma čiji su vlasnici Vlada Srbije i moćni avioprijevoznik Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) za godinu dana ostvari veći profit od onog koji se u Beogradu veže uz malo uspješnije pekare, automehaničarske servise ili kladionice…

Kupite digitalno izdanje Nacionala i pročitajte više, a platite manje

Komentiraj

FOTO:PIXSELL
PODIJELI
Rođen sam u Beogradu 1959. godine. Diplomirao na Fakultetu političkih nauka. U novinarstvu od maja 1986. godine, kada sam se zaposlio u Tanjugu, gde sam radio gotovo deceniju, a u novinskoj agenciji FoNet sam od njenog osnivanja 1994. godine. Od kad sam u ovom zanatu, za mnoge novinare u Srbiji sam čuo da rade "za Službu". Koliko mi je poznato, samo smo pokojni Slavko Ćuruvija i ja radili "u Službi". U Službi državne bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove sam proveo tri meseca - februar, mart i april 1986. godine. To mi je bilo prvo zaposlenje. Otac i tašta su udružili snage da bi mi našli posao - on je bio pukovnik u vojsci, ona je radila u Interpolu. Bilo je glupo očekivati da će mi naći radno mesto u biblioteci ili filharmoniji. Vrhunac u novinarstvu sam dostigao posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, kada sam počeo da radim kao fikser za londonski The Guardian. Tokom dva i po meseca bombardovanja sam u FoNetu primio 225 nemačkih maraka. Rory Carroll iz The Guardiana mi je plaćao 150 maraka dnevno. Posle samoubilačkih avionskih napada na Svetski trgovački centar u Njujorku 11. septembra 2011. su zapadni mediji prestali da se interesuju za Srbiju i Balkan, pa sam izgubio dodatni posao fiksera. Osama Bin Laden mi je oteo mnogo novca. Da sam ga sreo na ulici, šutnuo bih ga u međunožje. Za Nacional sam počeo da pišem krajem 1996. godine, posle čega je usledila trogodišnja pauza. Nacional me reaktivirao posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana u januaru 2000.